Prvo je potrebno koncentrisati se na lokalnom delu materije svog organizma, npr. za normiranje.
Zatim se može ova koncentracija izvršiti za druge.
Dalje se može koncentrisati na bilo kojem događaju.
U ovoj koncentraciji treba preneti, kao, nekakav element svesti u beskonačnu budućnost i iz te beskonačne budućnosti videti da su se oni događaji, koje ste planirali, oni su se realizovali. Na primer, kako gledate u prošlost, i tamo su se ostvarili događaji koji su vam potrebni, isto tako - vi iz budućnosti gledate na prošlost, koja je iz budućnosti - sadašnjost je prošlost. Ili budućnost, koja je dalje, takođe je – jedan element budući, drugi je sledeći budući - prošli. Saglasno, dobija se, potrebno je pogledati, kao, unazad. I iz beskonačne budućnosti pogledati obratno i videti da su se vaši planirani događaji realizovali.